Na skriveno te vodim mesto

U današnjem savremenom svetu kada delovanja iz oblasti planinarstva sve više poprimaju oblik popularizacije i komercijalizma teško je izdvojiti neku aktivnost iz ove sfere koja i dalje sa sobom nosi avanturizam i snalaženje u vremenu i prostoru mimo zacrtanih i utabanih puteva. Dakle nije potrebno čak ni da posedujete veštine snalaženja u prirodi i znanje u radu sa opremom, već je dovoljno da imate novac i neko drugi će razmišljati umesto vas i odrediti vam kojim ćete već dobro razradjenim šablonom da živite na planini i da se krećete do odredjenog cilja ili vrha. U eri ekspanzije planinskog turizma, a usled nedovoljne edukacije i selekcije, neretko u planine zarad nakaradnih  pobuda kreću potpuno nespremni ljudi. Opasna rabota reklo bi se. Ipak jedna od retkih aktivnosti iz ove sfere koja ponosno prkosi gore navedenom jeste Alpinizam. Koliko god to pretenciozno zvučalo moglo bi se sa punim pravom nazvati i "ekstremnim planinarenjem" ili čak i &quo

Kada se u penjačkom kontekstu pomene stena "Triangl" ili "Velika stena" kako je meštani sela Ždrelo nadomak Gornjačke klisure zovu, ona je ljudima koji se bave ovom lepom i zahtevnom aktivnošću potpuna nepoznanica, kao što je i nama bila do skoro. Vidljiva je golim okom po samom ulazu u klisuru tj. kada se od kamenoloma koji se nalazi sa leve strane puta digne pogled naviše, stena se svojim trouglastim oblikom i karakterističnim grebenom ističe u odnosu na ostale niže oko nje. Iako na prvi pogled deluje da je pristup do nje brz i lagan, u praksi i nije baš tako. Nama su za sada poznata tri pristupa ovoj steni sa različitih strana, a najbrži novoformiranim smerima je kroz kamenolom širokim makadamskim putem naviše ka njoj i odozgo dalje kroz šumu i preko sipara do njenog krajnjeg desnog ruba. U samom dnu stene njenog desnog ruba ističe se jedan lep vertikalni žljeb i ulaz u možda najmladji smer u Gornjačkoj klisuri, nazvan  "Peti Element".  Ulaz

-Kamniško-Savinjske Alpe -Nova centralna smer  10-13.06.2022 U srcu Kamniško-Savinjskih Alpa(KSA) na samoj granici Slovenije i Austrije, nalazi se planina Velika(Koroška) Baba, sa svojih 2127mnv. Iako nije medju najvišim planinama u masivu sa nje se pruža fenomenalan pogled na najviše vrhove KSA poput Grintoveca, Skute, Rinki, Dolgi Hrbeta. Do vrha Velike Babe može se popeti preko nekoliko planinarskih staza od delimično zahtevnih do veoma zahtevnih. Takodje ono što ovu planinu čini zanimljivom jeste njena kompaktna zapadna stena sa nekoliko dugih smeri od kojih je penjačima i alpinistima najprimamljivija "Nova centralna smer" koja je bila i naša materija interesovanja. Smer se sastoji od neprekidne izmene kompaktnih ploča i žljebova. Težina je IV+ po UIAA lestvici, dok je u pojedinim rastežajima veća od prikazane u opisima. Dužina smera je 700m. Opremljena je pločicama koje su na pojedinim mestima udaljene i po 10 i više metara, dok u lakšim rastežajima postoje samo sidrišta

Ušuškana stogazovačka klisura Ždrelo, oštre vertikalne litice, prelepa priroda i istinski mir. Tako bih mogao da započnem ovu reportažu o ovoj maloj 300_ metarskoj klisuri, koja i pored svoje minijaturne prirode nudi raznovrstan sadržaj za boravak u prirodi pa tako ni okorele šetače, planinare, penjače i kampere neće ostaviti ravnodušnim. Ono što nisam napisao u prethodnom tekstu kada sam pisao o klisuri, jeste da je u njoj do pre neki dan postojao samo jedan vidikovac koji se naziva "Devojački kamen ili još i "Lisičiji ili Momin kamen" i dostupan je pešačkom stazom, dok je drugi novo formirani dostupan samo penjačkim smerovima. U ovom trenutku postoje dve penjačke linije koje vode na vrh ove stenovite barijere koju smo imali čast da imenujemo kao "Momačka stena",a sa nje pogled puca pravo na "Devojački kamen" u čijoj steni u trenutku ovog pisanja postoji samo jedan izuzetno lep smer ispenjan prošle godine.  Devojački ili Lisičiji kamen Prvi od dv

U centralnoj Grčkoj duboko u kopnu provincije Tesalije, neposredno u blizini gradića Kalambake nalazi se nadaleko čuveni kompleks stena i manastira Meteori. U prevodu sa grčkog "Meteora", znači "ni na nebu ni na zemlji ". Par stotina hiljada godina unazad, taloženje blata na ušću obližnje reke Penej, klimatske promene i zemljotresi koji su pomerili tlo uslovili su nastanak ovih stena čudnih oblika, a u isto vreme i zadivljujućih. Kao prirodni fenomen Meteori su jedinstveni. Na stotine visokih stena izdižu se svojim oštrim formacijama stvarajući osećaj dubokog poštovanja i ushićenja istovremeno. Danas Meteore posećuju ne samo vernici već i penjači i alpinisti iz čitave Evrope i sveta. Ove jedinstvene stene čine svojevrsnu arenu za oštrenje duha i izgradnju karaktera. Penjanje u uglačanim stenama Meteora svakako predstavlja jedno neobično iskustvo, a usponi se vrše preko blago oborenih do vertikalnih ili previsnih litica, u zavisnos