Peti Element

Kada se u penjačkom kontekstu pomene stena "Triangl" ili "Velika stena" kako je meštani sela Ždrelo nadomak Gornjačke klisure zovu, ona je ljudima koji se bave ovom lepom i zahtevnom aktivnošću potpuna nepoznanica, kao što je i nama bila do skoro. Vidljiva je golim okom po samom ulazu u klisuru tj. kada se od kamenoloma koji se nalazi sa leve strane puta digne pogled naviše, stena se svojim trouglastim oblikom i karakterističnim grebenom ističe u odnosu na ostale niže oko nje. Iako na prvi pogled deluje da je pristup do nje brz i lagan, u praksi i nije baš tako. Nama su za sada poznata tri pristupa ovoj steni sa različitih strana, a najbrži novoformiranim smerima je kroz kamenolom širokim makadamskim putem naviše ka njoj i odozgo dalje kroz šumu i preko sipara do njenog krajnjeg desnog ruba. U samom dnu stene njenog desnog ruba ističe se jedan lep vertikalni žljeb i ulaz u možda najmladji smer u Gornjačkoj klisuri, nazvan "Peti Element". 

Ulaz u smer

Prvi pokreti u žljebu

Ulaz u žljeb je teži nego što izgleda na prvi pogled pa je već u prvim pokretima potrebno uložiti trud za napredovanje kroz njega. U daljem napredovanju ulazi se u naredni, znatno lakši žljeb iz koga se dijagonalnim rebrom grebena dolazi do ploče sa klinom u njoj. Na ovoj tački moguće je ukrstiti se desno naviše sa smerom "Uroševo srce" pa preko njega nekoliko metara penjati lakši cug. Medjutim kako smo bili rešeni da izvučemo prvenstveni smer sa 90 posto nezavisne linije, a i dobro smo se osećali odlučili smo da penjemo preko teže ploče i pukotine u njoj, tačnije paralelno sa pomenutim smerom sa kojim smo imali ukrštanje ukupno oko 7-8 metara na celom usponu. 

Prva ploča

Konfiguracija prve ploče i iznad nje

U kompletu sa prvom pločom i stenom iznad nje, pa do izlaska na širu policu, uspon je manje-više konstantan tako da se sa police dolazi pod drugu ploču kako smo je nazvali i veoma lepo "dilfer" penjanje. Iznad nje je najupečatljiviji deo smera tj. pukotina koju treba savladati u nekoliko pokreta, a sa obzirom da su mogućnosti za medjuosiguranjem male i nema konkretnih hvatova penjali smo tako što smo rukom pravili polugu unutar pukotine. Izlazak iz nje predstavlja lepo osveženje, na široku policu sa koje se ističe još jedan poslednji segment stene ili barijera koju treba savladati lakšim penjanjem, do izlaska na greben i njime još nekoliko metara do manjeg kamenog tornjića i simboličnog vrha smera. 

Druga ploča

Pukotina

Poslednja barijera

Ono što smer "Peti Element" čini lepim jeste njegova živopisnost i kompaktnost većeg dela stene(osim ulaznog žljeba). Takodje detalji u kojima treba nameštati telo i sinhronizovati pokrete čine ga penjački zanimljivim. Usponom i kreacijom ovog smera simbolično smo kao prijatelji i sapenjači obeležili deseti zajednički prvenstveni smer pa će za nas kao takav imati posebnu sentimentalnu vrednost. 

Na vrhu smera

Peti Element VI-/V/IV-, 110m.

Prvi penjači:Nikola Dobrijević, Ivan Mitić