Na skriveno te vodim mesto

Klisura Ždrelo nalazi se nadomak Knjaževca u ataru sela Stogazovac, tačnije na samom izlasku iz sela i skriveni je biser istočne Srbije. Klisura je u narodu poznata i kao "Knjaževački Meteori" jer njene stene po konfiguraciji podsećaju na popularne grčke Meteore. Dužine je oko 300m. i njene krečnjačke stene procenjuju se na starost od oko 120 miliona godina. Najviše litice su Zdravački kamen i Lisičiji kamen koji se još naziva i Devojački kamen. Mi smo za uspon u ovim stenama izabrali upravo Devojački kamen što zbog snažne simbolike na vrhu ove litice tačnije krsta koji je podignut na Vidovdan 2012-te god. što zbog ličnih afiniteta i svojevrsnog izazova.  Naš prvi odlazak u klisuru rezultirao je izvidjanjem, te smo se faktički jednoglasno složili da preko sasvim vertikalne litice sa ne toliko jasno definisanim pukotinama probamo da izadjemo na vrh stene do krsta. Ono što smo odmah znali to je da ćemo probati da penjemo slobodno dokle ide i dosežu naše mogućnosti,

Kamniško-Savinjski Alpi -Uspon na Storžič 2141mnv. -Kramarjeva smer IV/II M,60-75°,615m. Jedan veoma vredan uspon koji smo izvršili sa slovenačkim prijateljima Darjanom Žužekom i Sebastjanom Potočnikom. Po dolasku u Sloveniju smeštamo se u Kranju, u blizini Kamniško-Savinjskih Alpa i Storžiča gde se po noćenju i odmoru ranim jutrom pre svanuća nalazimo sa našim prijateljima Darjanom i Sebastjanom. Put nastavljamo ka Domu pod Storžičem odakle vršimo pristup ka severnoj steni Storžiča i Kramarjevom smeru do koga nam nam je trebalo oko 2-3 sata. Inače smer važi za relativno lakši u idealnim uslovima, ali sa obzirom da smo mi penjali u aprilu i u godini sa nedovoljno padavina susreli smo se sa tri skoka u miksu sa malom količinom leda na njima što je u dobroj meri otežalo uspon. Nagibi u snegu su varirali od 55-75°. Veći deo uspona smo solirali jer u doba godine kada smo penjali postoji opasnost od lavina, a poznato je da je "Kramarca" kako je slovenci zovu odnela desetine života

****************OPIS**************** MASIV: Ježevac, Gornjačka klisura STENA: Iznad ribnjaka IME SMERI: Senjorita PRVI PENJALI: Nikola Dobrijević, Tanja Janković PRVO PONAVLJANJE:Ivan Mitić, Nikola Dobrijević DATUM: 22.10.2020. OCENA: IV+/V- DUŽINA SMERA: 95m VREME PENJANJA: 3h:50min PRISTUP: Od ribnjaka pravo naviše stazicom koja vodi ispod Likarevog grebena. Posle nekih 100-tinak metara preseći sipar levo ka izrazitom eksponiranom grebenu. Ulaz u smer je u podnožiju grebena po žljebu.  OPIS SMERA: Penjati kroz žljeb pa od izlaska iz njega vući malo udesno na poličicu i odatle pravo naviše vertikalom do izlaska na greben. Grebenom penjati ka karakterističnom previsu i logičnom linijom koja prati greben. Na 15-tak metara od previsa traverzirati ka njemu i travnatoj širokoj polici i velikoj izrazitoj kloci. Od police pravo naviše vertikalom po pukotini i po izlasku iz vertikale po lakšem terenu do vrha zuba i fiksnog sidrišta koje je ujedno i sidrište za većinu smeri koje vod

Čvrsnica-Pločno Smer: BABAROGA Datum: 09.02.2019. Prvi penjači: Dragan Pavlović, Andrej Skender (BIH) Prvo ponavljanje: Nikola Dobrijević, Mirela Jurić (BIH) Visina smera: 250 metara Nadmorska visina izlaza: 2200 m.n.v. Ocena – nagib: 60°/80° Vreme penjanja: 4h Pristup: Planinarskom stazom Borićevac-Marenda-Istočni greben-vrh Pločno. Sa odmorišta Marenda (velika vrtača) produžiti stazom prema vrhu, nakon pola sata skrenuti pod severnu stenu. Smer počinje između postojećih smerova 3.“Samo Naprid“ i 4. „Puno nas je“ na fotografiji. Smer je ucrtan pod brojem 19. Vreme pristupa oko 5h. Opis smera: Ulaz preko blage padine ka kuloaru koji čine dva stenovita bloka. Veći deo je po pretežno otvorenoj kosini nagiba 60°/65°, sa leve strane stenovitog ne baš izraženog grebena. Poslednji rastežaj pred izlazak na greben preko streha prosecanjem, vertikala 80°. Smer se završava izlaskom na veliki plato oko 100 metara zapadno od meteorološke stanice i vojne baze na vrhu Pločno(2228m).  Silazak: Do voj

"Paradoksalna Antiteza"  Antiteza je smer u Sićevačkoj klisuri u steni Ječave. Linija je kreirana 14.04.1984. od strane poznatog tandema iz tog vremena Aleksandra Aničina i Milenka Savića. Paradoks je varijanta koja je nastala "slučajno", a  nastavlja prvi rastežaj Antiteze i kao takva čini drugi rastežaj pa se u trećem rastežaju opet spaja sa Antitezom ili kao druga mogućnost je spajanje sa smerom Paradigma. Bilo koju od ovih mogućnosti da odlučite da penjete sigurno nećete ostati ravnodušni. I Antiteza i Paradoks su prelepe smeri u eksponiranom i otvorenom delu stene, a penjanje u Sićevačkoj klisuri nudi posebnu draž i emotivnu satisfakciju nakon izlaska iz stene.  ****************OPIS***************** MASIV: Sicevacka klisura STENA: Jecava IME SMERI:Varijanta Paradoks PRVI PENJALI: Ivan Mitic,Nikola Dobrijevic DATUM: 24.07.2021. OCENA: V+/A1,A2 DUŽINA SMERA: 55m+35m. VREME PENJANJA: 4h. PRISTUP: Sa magistralnog puta skrenuti ka selu Sicevo i asfaltnim

-Uspon na Stefani -Comici Escher varijanta/V+,240m. Olimp je najviša planina u Grčkoj. Najviši vrh Mitikas je ujedno i drugi najviši vrh na Balkanu. Na grčkom jeziku Olimp znači "Svetla". Nalazi se izmedju dve periferije Makedonije i Tesalije, iznad sela Litohoro. Poznata je i kao planina bogova. Ljudska noga je na vrh Olimpa kročila tek 2.8.1913 godine.  Vrh Stefani(2909m.) je četvrti najviši vrh na Olimpu i tehnički je najzahtevniji. Čak i planinarska staza predstavlja naporno iskustvo i potrebno je koristiti i ruke i noge za uspon do vrha. Legenda kaže da je Zevs upravo ovaj vrh izabrao da bude njegov presto. Za uspon do Zevsovog prestola tj. vrha Stefani mi smo izabrali smer Comici-Escher(u daljem tekstu C-E) na "Istočnom licu" kako u Grčkoj popularno zovu ovu stenu. C-E je prvi zabeleženi smer u Grčkoj te kao takav ima istorijsku vrednost i svrstan je u klasike. Popet je 1934 godine od strane Emilio Komičija(Emilio Comici) ili "andjela dolomita

" Iz ove kože se ne može " Mudri ljudi kažu da postoje putevi koje smo u mogućnosti sami da biramo, a postoje i oni koji izaberu nas. U potvrdu tog verovanja uverio sam se i lično više puta tokom života, a tako i jednog lepog letnjeg avgustovskog dana u kome je nastao i tradicionalni penjački smer " Ego trip". Linija je kreirana u centralnoj steni Malog Vukana u Gornjačkoj klisuri. Kada se pominje centralna stena uvek se vratim na to da dodam da je ova stena jedna od najlepših zdanja u Gornjaku. U njoj dominiraju tradicionalne smeri kojih ima oko 20-tak pa smo ponosni da je i naš smer našao mesto u aleji zaslužnih.                       Ulaz u smer    Procep iz gušterove perspektive    'de se to provukoh ček da vidim Traverza Uspon Ego   tripom nudi jednu pravu psihološku bitku u detalju, tačnije u procepu iz koga izvlačenje zahteva konstantnu pažnju zbog krtosti stene,a svaki pokret mora da bude izuzetno odmeren. Meni

Direktni smer na Južni vrh                  III(V),700m.  PRISTUP: Iz doline Grebaje sa treće livade levo markiranom stazom do Donjeg kotla. Na samom ulazu u Donji kotao sa desne strane u steni vidi se mala okapina nalik pećini pogodna za bivakovanje. Preko sipara naviše uz desnu ivicu stene i snežišta uskom stazicom do karakterističnih rebrastih stena koje se nalaze uzmedju Koplja i severne stene Južnog vrha.    Bivak u okapini RASTEŽAJI: 1. Ulaz u smer je sa karakterističnih rebrastih stena preko travnatih polica(III) do uske police kojom se preči u desno. Varijanta ulaska: 20-tak metara višlje žljebom(IV) dužine 15-tak metara a nakon žljeba kosom policom traverzno desno do lakšeg terena.     Ulaz preko žljeba  2. Preko skoka po zaraslim travnatim policama naviše do veće travnate padine na kojoj zavisno od vremenskih uslova u toku zime leti bude snežiste koje se vidi iz doline.  3. Levom ivicom padine do stenovitih skokova  4. Preko stenovitih skokova do travn