K S A

-Kamniško-Savinjske Alpe

-Nova centralna smer

 10-13.06.2022

U srcu Kamniško-Savinjskih Alpa(KSA) na samoj granici Slovenije i Austrije, nalazi se planina Velika(Koroška) Baba, sa svojih 2127mnv. Iako nije medju najvišim planinama u masivu sa nje se pruža fenomenalan pogled na najviše vrhove KSA poput Grintoveca, Skute, Rinki, Dolgi Hrbeta.

Do vrha Velike Babe može se popeti preko nekoliko planinarskih staza od delimično zahtevnih do veoma zahtevnih. Takodje ono što ovu planinu čini zanimljivom jeste njena kompaktna zapadna stena sa nekoliko dugih smeri od kojih je penjačima i alpinistima najprimamljivija "Nova centralna smer" koja je bila i naša materija interesovanja. Smer se sastoji od neprekidne izmene kompaktnih ploča i žljebova. Težina je IV+ po UIAA lestvici, dok je u pojedinim rastežajima veća od prikazane u opisima. Dužina smera je 700m. Opremljena je pločicama koje su na pojedinim mestima udaljene i po 10 i više metara, dok u lakšim rastežajima postoje samo sidrišta ili po neki klin. U svakom slučaju dobro je sa sobom imati nekoliko klinova i frendove jer je stena najpogodnija za ovakvu vrstu medjuosiguranja. U zavisnosti od dužine užeta smer se penje od 12-15 rastežaja.

Kamniško-Savinjske Alpe(deo) 

Velika(Koroška) Baba 2127mnv

Nova centralna smer IV+,700m.

Na pristup smeru krećemo ranim jutrom u nedelju 12.06. sa velikog parkinga, pod ostenjem Velike Babe i tog dela KSA, smeštenom na oko 2-3 km. iznad Planšarskog jezera. Nakon 1h:30min. stiže se do pod smer prateći markirani pravac ka "koči na Ledinah". Posle 1 sat hoda potrebno je sa malenog prelaza, sa staze preći na sipar levo i njime naviše do ulaza u smer. Ulaz je obeležen oker krugom lako uočljivim sa sipara. Prve dve dužine soliramo, sve do prvog sidrišta i velike ploče gde se navezujemo i penjemo u dve naveze tj. u dvojnoj(Mitke i Džoni) i trojnoj(Ćomi,Gaga i Mare). 

Sa prvog sidrišta

Prva ploča. Dužina oko 100m.

Nakon ploče penjemo dva rastežaja čiste tradicije, dužine oko 90 metara i oko 5 metara paralelno sa smerom, prvo po oborenoj ploči pa zatim po stenovitim vertikalnim skokovima i sa malo mesta za medjuosiguranja. Penjanje ovih rastežaja nije teže od IV+. Po izlasku sa poslednjeg skoka prečkom u desno vraćamo se u smer i priključujemo Ćomiju i njegovoj navezi. 

Tradicionalni rastežaji

Napredujemo dalje po velikoj i dugoj položenoj žljebini kojom se dolazi do jednog od najlepših cugova u smeru. Vertikalna ploča sa manjim hvatovima i gazovima, težine oko V. Lepo penjanje, konstantna težina i sinhronizovani pokreti. Sa ploče opet u žljebinu pa njome do sidrišta i možda najtežeg orijentacijskog dela u smeru. Tačnije sa ove tačke potrebno je isprečiti levo preko blago zatravljenog skoka. Desno visoko u steni nalazi se teško uočljivo sidrište koje je nekim prethodnim penjačima služilo kao abzajl linija za povratak u smer, što smo shvatili tek po dolasku na njega. Veoma konfuzan detalj. Umesto prečke u levo, sidrište desno usvajam kao parametar za napredovanje. Penjanje do njega nije previše teško, ali je eksponirano i dugo. Od opreme uspevam da uglavim dva frenda na dužinu od oko 30-40 metara i razmišljam o idealnim pukotinama za klinove koje nisam poneo. Moram priznati da je penjanje ovog cuga zanimljivo i uzbudljivo. Sa obzirom da vreme neumitno teče donosimo odluku da umesto abzajla nastavimo dalje kraćom zatravljenom traverzom i dijagonalnim krušljivim žljebom do priključenja sa smerom. 

Vertikalna ploča

Penjanje na upor

U nastavku smera još jedna ploča, dužine oko 30m. Oborena je, uglačana i sa malim rebrima preko kojih se penje, nastalim slivanjem vode kroz vekove. Nakon nje prečka u desno pa još jedna ploča dužine oko 40-50 metara. U visini se već polako nadziru obrisi grebena pa zaključujemo da se i penjanju polako bliži kraj, što nas raduje jer smo već umorni i sunce udara direktno u nas već neko vreme. Ostaje nam još jedan rastežaj otvorenog dela stene sa delikatnom prečkom ulevo u gornjem delu, pa iz nje ravno naviše vertikalom do izlaza iz smera. Još jedan od lepših rastežaja, kompaktan i eksponiran. 

Oborena uglačana ploča

Prečka i vertikala. Najeksponiraniji deo smera

Mitke i Ćomi na poslednjem sidrištu

Posle nešto više od 8 sati penjanja, sa dva "pogrešna" skretanja i jednom francuskom navezom sa kojom smo se smenjivali na pojedinim sidrištima, izbijamo na kutiju sa upisnom knjižicom i na kraj smera. Sledi standardno medjusobno čestitanje, kratak odmor i penjanje lakim terenom do priključenja sa planinarskom stazom. Spust sa staze nastavljamo feratom "Rudijeva vertikala" , do koče na Ledinah, odakle laganim hodom markiranom stazom do parkinga. 

Sjajan uspon i prelep živopisan smer koga zbog svoje dužine i izloženosti nikako ne treba potcenjivati, kao ni zbog opremljenosti jer su razmaci izmedju pločica dugi pa samim tim treba imati hladnu glavu i smirene prste. 

Ivan Mitić, Nikola Dobrijević, Milan Makojević, Dragan Pavlović, Marko Jovanović(sa leva na desno) 

Autor:N.Dobrijević