Stogazovački triler

Ušuškana stogazovačka klisura Ždrelo, oštre vertikalne litice, prelepa priroda i istinski mir. Tako bih mogao da započnem ovu reportažu o ovoj maloj 300_ metarskoj klisuri, koja i pored svoje minijaturne prirode nudi raznovrstan sadržaj za boravak u prirodi pa tako ni okorele šetače, planinare, penjače i kampere neće ostaviti ravnodušnim. Ono što nisam napisao u prethodnom tekstu kada sam pisao o klisuri, jeste da je u njoj do pre neki dan postojao samo jedan vidikovac koji se naziva "Devojački kamen ili još i "Lisičiji ili Momin kamen" i dostupan je pešačkom stazom, dok je drugi novo formirani dostupan samo penjačkim smerovima. U ovom trenutku postoje dve penjačke linije koje vode na vrh ove stenovite barijere koju smo imali čast da imenujemo kao "Momačka stena",a sa nje pogled puca pravo na "Devojački kamen" u čijoj steni u trenutku ovog pisanja postoji samo jedan izuzetno lep smer ispenjan prošle godine. 

Devojački ili Lisičiji kamen

Prvi od dva nova je smer "Nenetov preskok" težinske ocene IV i dužine oko 90m. Ulaz u smer je po vertikalnom kratkom skoku sa dobrim hvatovima i solidnim gazovima. Izlazi se na oboreni greben kratkom eksponiranom traverzicom i grebenom dalje sa dva-tri skoka do oborene kraće ploče sa malim hvatovima i gazovima. Nakon ploče linija vodi dalje položenim grebenom bez veće težine do male uvale niz koju treba otpenjati i popeti se na široku policu(zaravan). Ključno mesto smera je dugačka horizontalna rupa, izmedju police i stene, širine oko pola metra do metar preko koje se treba prebaciti odmerenim pokretima i raskorakom sa police na stenu sa solidnim i kompaktnim hvatovima i gazom na upor. Par metara višlje izlazi se na vrh stene. Smer je primeren i početnicima u tradicionalnom penjanju. 

Nenetov preskok IV, 90m. Ulaz

Ključno mesto

Karton prvenstvenih smeri

Drugi smer koji smo ispenjali sutradan i znatno kompleksniji je "Triler", težinske ocene V, dužine blizu 80m. Sama zamišljena linija nije nam ulivala preveliko poverenje jer je ulazni žljeb delimično pokriven osušenom crnom mahovinom, a u gornjem delu stene snimamo uski procep nalik na dimnjak u koji želimo da se "uvučemo". Složili smo se da neće biti lakog penjanja u odnosu na prethodni dan i nakon jednočasovnog razmatranja donosimo odluku da probamo. U samom žljebu postoje dva manja drvceta koja su nam poslužila za medjuosiguranja, a sam ulaz je lakši od očekivanog. Dobri hvatovi i gazovi. Od drugog drvceta kreće problematika i veoma velika krušljivost celom dužinom desnog ruba u žljebu po kome smo penjali. Medjuosiguranja su solidna pa je to olakšavajuća okolnost. Pokušaji da se odvojim od žljeba nisu dali rezultate pa penjem dalje po njegovom desnom rubu i pukotini koja se proteže po samom rubu. Zanimljivo je da je i pored krušljivosti penjanje po pukotini žljeba veoma interesantno i zahteva konstantan fokus i odmerene pokrete. 

Žljebina

Detalj u žljebu

Iz žljeba se izlazi na policu sa koje se preko vertikalnog skoka ulazi u eksponiranu traverzu bez konkretnijih hvatova. Ključno mesto je prepenjavanje preko trbušastog skoka koji telo izbacuje iz stene pa je potrebno promišljeno savladati ovaj detalj. Mi smo to uradili pravljenjem "poluge" levom rukom o možda jedini hvat koji smo uspeli da nadjemo, potiskivanjem desnom o skok da bi vratili telo u ravnotežu i na upor jer konkretnih gazova nema. 

Ulaz u traverzu

Iz traverze se ulazi direktno u procep izmedju dve stene na čijem ulazu je veliki zaglavljeni kamen. Još jedna zanimljivost, a ujedno i čar ovog uspona je da ulazak u procep zahteva i ruke penjačkog partnera tj. u njega je nemoguće uvući se sa rancem i opremom na pojasu, pa je potrebno sve poskidati i dodati sapenjaču. Kada mi je Ivan saopštio da je jedino tako moguće provući se ispod ili iznad kamena nisam bio ni malo srećan, ali sa obzirom da je procep horizontalan i da je u njemu moguć boravak bez tenzije, kao i da kroz njega u vrelom majskom danu struji vazduh, po ulasku u njega zaboravio sam na sve muke. Fenomenalno iskustvo i osećaj stajanja u ovom "otvoru" u steni. Pomislio sam.. hmm.. ljudska noga je nebrojeno puta stala na Everest, a u ovaj procep prvi put. Šalu na stranu, zaista fantastičan osećaj. 

Zaglavljeni kamen na ulazu

Ostaje nam još izlaz iz procepa i iz njega nekoliko metara do vrha stene. Pronalazimo dve varijante za izvlačenje iz njega i odlučujemo da prepenjemo obe, tako što smo se po izlazu lakšom logičnom varijantom spustili u njega otpenjavanjem i penjali drugu težu po vertikalnim zidovima procepa do vrha stene. U smeru smo opremili tri sidrišta u napredovanju. Spust sa vrha stene u oba smera je abzajlom nekoliko metara do široke police i dalje blagom padinom po izohipsi do puta. 

Kroz procep po vertikalnim zidovima

TRILER V, 78m. 

Karton prvenstvenih smeri

Po običaju čestitamo jedan drugom i konstatujemo da je smer apsolutno vredan ponavljanja, a najteži deo koji sledi i oko koga smo par dana lomili glavu jeste ocena, pa smo se poučeni prethodnim iskustvima trudili da budemo što objektivniji. Prelepo penjanje i za sada tri sjajne penjačke linije u prelepoj klisuri Ždrelo. 

Autor:Nikola Dobrijević