P A N D O R A
Legenda kaže da je Pandora žena, stvorena od strane bogova kao osveta titanu Prometeju, koji je od bogova ukrao vatru i predao je ljudima da bi lepše i srećnije živeli. Njeno ime u prevodu znači "svime obdarena". Dalje mitologija navodi da je Pandoru Zevsov sin Hermes spustio na zemlju da je kao Zevsov dar zajedno sa zlatnom kutijom preda mladom Epimeteju, Prometejevom bratu. Iako ga je Prometej savetovao da nipošto ne prima poklone od bogova, videvši prelepu i zanosnu Pandoru sa zlatnom kutijom u rukama, nije mogao da odoli iskušenju. Primio je Zevsov dar, a sa njim i veliku nesreću za sebe i celi ljudski rod. Kada je znatiželjna Pandora otvorila zlatnu kutiju da Epimeteju pokaže božanske darove iz nje je izletelo mnoštvo zala i nesreća razmilevši se po celom svetu munjevitom brzinom. Zavist,bolesti,smrt,mržnja i druge nevolje napadoše ljude koji su do tada živeli srećno. Na dnu kutije ostala je zatvorena samo slepa NADA. Shvativši šta je uradila Pandora je još jednom otvorila kutiju i napolje je pustila i nadu. Tako je čovečanstvo u zlim vremenima dobilo i imalo nadu...
Našu motivaciju tj mog sapenjača Ivana Mitića(aka Rovac) i mene da kreiramo novu penjačku smer u Stogazovcu, upravo je podstakla priča o nadi. Smer smo kao splet okolnosti uz već postojeće koje smo kreirali i o kojima smo pisali u prethodnim tekstovima kao i o samom Stogazovcu i klisuri Ždrelo, započeli prošle godine. Sama stena i pogled na liniju uspona bude jednu dozu strahopoštovanja. Ovaj komad stene bi se po svom izgledu mogao nazvati i kamenim tornjem koji se zapravo sastoji iz jedne ravne glatke ploče sa plitkom pukotinom u gornjem delu. Za nas kao navezu još jedan ogroman izazov sa obzirom da se suočavamo sa slobodnim i tehničkim penjanjem u teško pristupačnoj steni, kao i poluopremanjem pločicama u vodjenju ili popularno nazvano "in lead" opremanje.
Ulazna ploča
Perspektiva I
Pukotina
Perspektiva II
Eksponirana otvorena stena
Pandora VI/A2,70m
Moram da dodam da je liniju uočio Ivan,kao i prethodnu u susednom tornju u koji smo smestili vrtoglavu smer "Karma". Njegovo raspoložemje na ovom usponu bilo je na visokom nivou pa je samim tim preuzeo dirigentsku palicu i poveo uspon. Opet se vraćam na onu tezu da penjanje prvenstvenih smeri donosi neizvesnost i potpuni izlazak iz zone komfora. Korak po korak, pokret po pokret savladava ploču i dolazi na najteži deo u prvom rastežaju. Čujem ukucavanje klina i čujem kako mi govori "brate ovaj klin je na čupanje". U prevodu to znači da je opstanak istog u steni veoma upitno. Šanse su pola-pola sa obzirom da je to segment koji se penje tehnički i treba ukačiti lestvu u taj klin da bi se savladao detalj. Ide lestva, ide pokret, izleće klin i ide manji pad. Kratkom komunikacijom Ivan mi javlja da je sve u redu i nastavlja da traži rešenje pa smo u ovom detalju proveli puno vremena i kasnije to mesto označili tehničkom ocenom A2. Nakon par sati penjanja i opremanja i mozgalica da savladamo 30 metara Ivan izbija na policu na kojoj pravi fiksno sidrište. Samo opremanje u vodjenju je veoma težak i fizički zahtevan "posao". U jednom trenutku stojimo u lestvama i zakucanim klinovima,čoku ili frendu dok bušimo iznad glave i pravimo težinski balans u lestvama.
I napokon čujem ono školsko "skini me". Sa obzirom da penjem kao drugi osmelio sam se da penjem slobodnim stilom pa sam već po prvim pokretima shvatio zapravo u kakvu smo se stenu "uvalili". Penjanje slobodnim stilom se svodi na izdržljivost, na raskorake,na sitne hvatove,na trenje i mikro gazove od kojih je nekoliko puklo pod pritiskom. Ovakav način penjanja odvija se od ulaza u stenu pa do sidrišta tj čitav prvi rastežaj je konstantan i zahteva punu koncentraciju i odmerenost.
Detalj A2
Dan već uveliko odmiče,a pogled naviše na dalju liniju kretanja nam ne uliva optimizam. U pitanju je ravna ploča sa plitkom pukotinom koja se u gornjem delu prekida skoro potpuno glatkom stenom dužine oko jednog metra i zatim se dalje nastavlja do teške dijagonale kojom treba izaći na vrh tornja. Na mene je red da preuzmem dirigentsku palicu, a već nakon par metara i dva zakucana klina donosimo odluku da prekinemo jer nastavak uspona zahteva odmorno telo i hladnu glavu. Nismo smeli da dozvolimo da nas dalji uspon "sagori" jer kreiranje ovakvog penjačkog smera sa sobom nosi veliku odgovornost pa smo se poveli logikom "treba znati kada odustati".
Godina je 2023. Nakon nepunih godinu dana vraćamo se na mesto zločina. Ista meta, ali drugo rastojanje i sve ispočetka. Vodim rastežaj i prolazim sve one senzacije koje je Ivan doživljavao dirigujući ovu kompoziciju prošle godine. Takodje on doživljava slobodnim penjanjem sve ono što sam ja prošao. Oboje smo saglasni da je ovaj rastežaj veoma zahtevan na koji god način da se penje.
Pukotina je pred nama. Iz ove perspektive deluje malo šire nego kada smo je posmatrali iz daljine. I dalje izgleda teško i imam osećaj da će borba sa našim unutrašnjim demonima trajati do samog kraja. Gledam u Ivana dok se okrepljujemo na sidrištu i shvatam da mu nije dan. Baš onaj isti dan koji nije bio ni meni na istom ovom sidrištu, ali prošle godine. Poznajemo se odlično i kao sapenjači i kao prijatelji. Imali smo dovoljno vremena da se upoznamo na mestima i usponima na kojima maske ne postoje. Nekada i bez reči, kao sad. Ovo je moj dan i ovo je naša pukotina. Preuzimam inicijativu i krećem u vodjenje i dalje "in lead" opremanje.
Sate sam proveo u ovom rastežaju. Sedam metara mi treba da stignem do vrha tornja. "Samo" sedam metara. Tako blizu,a tako daleko. Polako nas obavija tmina i još jednom se povlačimo iz stene. Ni danas nismo završili naš projekat. U smiraju današnjeg dana obuzima nas opsesivna želja da se vratimo sutra i probamo opet.. i opet ..i opet..
Novi je dan i rano je jutro. Ivan vodi drugi cug i napredujemo relativno brzo sa obzirom da smo prethodnog dana ostavili svu opremu u steni. Bliži se kraj usponu i moram priznati da jedva čekamo taj trenutak. Želimo da izadjemo iz ove stene i želimo da stavimo tačku na ovo poglavlje. Koliko smo samo truda, energije i vremena uložili u kreiranje ove linije to najbolje zna ovaj kamen koji nas okružuje.
U jednom trenutku putem koji vodi kroz klisuru u selo Stogazovac prolaze dva meštanina sa traktorima. Jedan zastaje i prstom pokazuje drugom visoko u pravcu stene. Slikaju nas i nešto komentarišu. Slagao bih ako bih rekao da mi ovaj momenat nije prijao i kao da smo u trenutku dobili neki dodatni elan da nastavimo dalje. Sami smo na ovom usponu, nema publike,nema medalja,nema ni aplauza. Samo cvrkut ptica,žubor stogazovačke Gladne reke koja teče pod nama i dva slučajna prolaznika.
Dugo sam stajao na sidrištu i nakon okova večnosti opet čujem ono školsko "skini me". Raduje me činjenica da sam ostao još samo ja. Penjem slobodno i pravim prve pokrete po onoj pukotini. Bože koliko je ljuta pomislio sam. Teški pokreti u potpuno vertikalnoj i otvorenoj steni. Stižem do dijagonale u kojoj treba napraviti još par veoma zahtevnih pokreta. Na par metara od sidrišta Ivan mi koordinira poslednji pokret. Na kraju ni sam nisam bio svestan da sam se ukopčao u sidrište i da smo i zvanično ispenjali još jednu tešku prvenstvenu stogazovačku smer.
Pandora je četvrta penjačka smer u stogazovačkoj klisuri Ždrelo u kojoj je do pre dve godine postojala samo pešačka staza. Uspon njome donosi nalet adrenalina i penjanje se u pravom smislu te reči odvija od ulaza do izlaza iz nje. Retka su mesta za odmor. Sa ličnog aspekta mogu da zaključim da ništa teže nisam penjao do sada. Raduje me činjenica da smo dobili priliku da zakoračimo ovim putem i ostavimo trag na istom. Za ovakav projekat bilo je potrebno mnogo psihofizičke pripreme. Iako smo imali momente u kojima smo hteli da odustanemo od svega, gajili smo nadu i uvek je postojao tračak nje koji nam nije dozvoljavao da dignemo ruke. Jer da nije bilo nade i vere u ovo što smo radili i radimo u Stogazovcu, ne bi bilo ni nas.
Novembar 2022-Jul 2023
Ivan Mitić
Nikola Dobrijević
Коментари
Постави коментар