E K S T A Z A

U Istočnoj steni Malog vukana u proteklih godinu dana kreirano je par tradicionalnih smeri od strane domaćih penjača_ica, sa moram priznati čudnim nazivima. Prošle godine u jesen uradili smo prvo ponavljanje jednog od ovih smeri pod nazivom "Čungalunga", što se može nazvati lepim iskustvom sa obzirom da smer ima odredjenu težinu, iako se sama linija ne može nazvati posebno lepom zbog dobrog dela smera bez težine koji je u niskom rastinju. Najteži detalj je na samom ulazu koji se penje preko boldera, dakle preko solidnog previsa sa veoma plitkim hvatovima,tek toliko da mogu da udju samo vrhovi dva ili tri prsta. Takodje ni nastavak smera, tačnije ceo prvi cug nije za potcenjivanje pa je trebalo praviti odmerene i pažljive pokrete, a posebno preko previsa u gornjem delu smera u kome su mogućnosti za medjuosiguranjem male ili čak nikakve.

Prvo ponavljanje smera Čungalunga

Ovaj smer poslužio nam je kao osnova da ove godine, tj. pre mesec dana kreiramo varijantu "Ekstaza". Ideja je bila da savladamo prvi i najlepši rastežaj Čungalunge i da se nakon njega odvojimo desetometarskom prečkom ulevo i preko duže pukotine formiramo varijantu originalnog smera. Penjanje prvenstvenih smeri uvek sa sobom nosi neizvesnost jer ono što možemo da uočimo gledajući odozdo gore je u većini slučajeva sasvim drugačije i teže. Takodje je prisutan i psihološki pritisak zbog činjenice da naše oči ne mogu da "snime" čitavu zamišljenu liniju već samo deo. Ostatak potencijalne linije kretanja je "put u nepoznato". 

Pukotina sa previsnim izlazom

Penjanje pukotinom predstavlja pravi gušt i zadovoljstvo sa obzirom na kompaktnost i konstantnost stene,osim u središnjem delu gde je zbog krte stene bilo potrebno obratiti dodatnu pažnju na svaki pokret. Posebno raduje činjenica da su mesta za medjuosiguranja odlična. Jedan od nekoliko lepih segmenata stene je manji previsni izlaz na oborenu ploču sa hemijskim pukotinama, koja se nadovezuje na pukotinu. Po izlazu na oborenu ploču već sledi nekakva vrsta olakšanja ili čak osećaj blizak otpuštanju adrenalina. Dalje penjanje odvija se u znatno lakšoj steni bez prevelikog pritiska, do izlaza na greben Malog vukana, na oko 40_tak metara od ostataka Kudelinove tvrdjave. Po izlasku iz stene već se radjaju neke nove ideje, ali odlučujemo da ih ostavimo po strani za sada i da uživamo u postignutom. Po povratku u dolinu svraćamo do sve popularnijeg smera "Jastrebačka varijanta" kojim u penjačkom smislu zatvaramo ovaj ispunjujući dan. 

Izlaz iz pukotine na oborenu ploču

Karton prvenstvenih smeri