Sarina igra na Durmitoru

Od 14-20 marta u masivu Durmitora održan je početni alpinistički kurs i tabor Alpinističkog odseka Jastrebac. Na istom onom mestu na kome se pre tačno četiri godine odigrao moj prvi kurs i susret sa alpinističkim tehnikama. Gledajući nove polaznike i družeći se sa njima stekao sam utisak kao da gledam u sebe,a posebnu draž imali su susreti sa ljudima koji su bili predavači i instruktori na mom kursu. Jedna od najvrednijih lekcija koju sam kroz praksu naučio u proteklim godinama kao i kroz uspešne i neuspešne uspone je da alpinizam nije trka. 

Alpinistički odsek Jastrebac i AS Niš

U toku sedmodnevnog boravka na Durmitoru uradili smo nekolicinu uspona i turno smukova od kojih jedan prvenstveni uspon i jedan prvenstveni turno smuk. Svoju četvorogodišnju sagu bavljenja penjanjem simbolično sam obeležio sa sada već stalnim sapenjačem Ivanom Mitićem usponom prvenstvenom smeri "Sarina igra". Takodje za nas kao navezu poseban značaj u penjanju ovog smera ima i činjenica da se Ivanov napredni kurs u kome sam aktivno učestvovao prošle godine odigrao upravo na ovom mestu, tačnije u "Vučijem smeru", koji se proteže paralelno sa novim, a deli ih velika stenovita barijera. 

Sarina igra M4,50°/75°,90m. 17.03.2022

Nakon nekoliko prethodnih pokušaja da uradimo uspon nekom od postojećih smeri u steni Mliječnog dola, a usled veoma loših uslova i novog nevezanog snega kao i generalne zone visokog rizika odustajemo u poslednjem pokušaju  deset metara pod strehom i usled otpadanja snežnih ploča pri svakom zabijanju bajli. Istog dana obilazimo celu stenu i nailazimo na liniju koja nam se učinila zgodnom još prošle godine. Snega ima malo i deluje mi da mora da se penje preko stene što nam se u ovakvim uslovima činilo mnogo izvodljivije nego grebanje u mekanom snegu u kome se bajle(alatke za led) ponašaju kao u pesku. Ivan dobacuje da je to laka linija. Hmm. Mislim se "bolje i laka nego nikakva", a poučen nekim iskustvom znam da je uvek teže gore nego što to izgleda odozdo. Svakako smatram da nijedna stena i nijedan uspon bio on lak ili težak nije za potcenjivanje, a posebno ne nove linije koje pokušavamo da kreiramo jer one uvek donose neizvesnost i put u potpuno nepoznatu sredinu. Takvi usponi donose odredjene psihološke pritiske i borbu sa raznoraznom problematikom od nemogućnosti za postavkom medjuosiguranja, krušljivom stenom ili psihofizičkim preprekama u savladavanju pojedinih detalja koje ne vidimo odozdo već dolazimo u poziciju da donosimo okvirne procene šta nas gore očekuje. Odlučujemo da danas ostavimo na miru ovu liniju i isoliramo Vučiji smer i jedini u kome su uslovi "beton sneg" nagiba od oko 70°. Odlučni smo da se vratimo sutradan i pokušamo da ispenjemo novu liniju. 

Jutro u pristupu Mliječnom dolu

Ranom zorom krećemo u pokret zajedno sa novim polaznicima koji će penjati neke od školskih smeri i usvajati alpinističke tehnike osiguravanja i izrade štandova u snegu. Ivan i ja se u jednom trenutku odvajamo i uz samu stenu soliramo prvi deo naše zamišljene linije. Dolazimo do dobrog mesta u steni gde pravimo štand i navezujemo se, a Ivan odlučno ulazi u vodjenje rastežaja. Prvi skok u steni penjali smo bez korišćenja alatki tj. zabijanjem u sneg iznad nas dok smo se rukama izvlačili preko stene. Već po ulasku u stenu percepcija o lakom usponu nestala je negde usput. Sneg veoma tanak i loš, na otvorenom delu stene koji sledi nakon prvog skoka zamrzunta trava koja tek toliko prekriva stenu i sa obrisima snega u nagibu pod 70°. Samo zabijanje alatki u ovakvim uslovima zahteva minimum fizičke energije i maksimum psihičke. I onda kamen ispred. Lep, veliki kamen. Čujem Ivana kako viče"zagrli taj kamen i ja sam". Na užetu sam, ali sutra možda neću biti pa se ponašam kao da penjem prvi. Zagrljaj sa obe ruke i nisam ni slutio da čovek može da bude toliko srećan grleći kamen. Ispod mene ostaje otvorena eksponirana padina i dalje penjanje vrši se uglavnom preko stene do kosog relativno krušljivog žljeba. Iako bi sam žljeb mogao da se prepenje možda i bez korišćenja bajli mi smo zbog dobrih medjuosiguranja dali sebi slobodu da sve dalje penjemo njima, uz lepe tehničke pokrete. Iz žljeba ulazi se u manju eksponiranu traverzu u kojoj ostavljamo klin i iz nje se preko uskog useka širokim raskorakom levom nogom na krimp u steni(živeo monopoint) i desnom u tvrd sneg izlazi iz smera. Nagib oko 75°-80°.

Skok na ulazu u stenu

Otvoren deo stene

Pred ulazom u žljeb

Kosi žljeb

Osvrt na žljeb

Kosom dijagonalom naviše

Po izlasku iz smera sledi standardno emotivno pražnjenje. Razvezujemo se i Ivan kao iz topa izgovara ime smera "Sarita" na šta sam ostao bukvalno bez teksta sa obzirom da je to ime moje male ćerke i mog najvernijeg pratioca. Neki dan kasnije preimenovali smo ga u "Sarina igra" i time ispunili dato joj obećanje da će jedan od naših smeri nositi njeno ime. Najteži deo bila nam je procena težine te smo se poslužili medjunarodnim tabelama za ocenjivanje kombinovanih smeri koje su nam pored subjektivnih osećaja svakako pomogle. Sa estetske strane smer je lep, iako nije dugačak nudi raznovrsno penjanje sa mogućnošću za dobrim medjuosiguranjima. Od opreme koristili smo half užad, klinove različitih profila i srednje frendove. 

Sutradan nakon odmora odlazimo pod stenu Šljemena gde nakon uočenih velikih horizontalnih pukotina i lavinske opasnosti stepena 3/4 od ukupnih 5, odustajemo od daljih uspona pa ostatak vremena provodimo u turiranju i skijanju. 

DURMITOR, MART 2022 GOD.